#najvecazrtva

 

Музејски предмет: Теодор Крачун, Жртва Аврамова, 1775-1780.

Дигални предмет: Муштикла Душана Ивовића

Донатор дигиталног предмета: Милан Вучетић*

Белешка донатора:

Ово је муштикла мог деде по мајци Душана Ивовића (1982 – 1959), учитеља из Пљеваља коју је он користио током битке на Сутјесци.

У НОБ-у је учествовао од 1941. године и био је већник АВНОЈ-а.

У бици на Сутјесци 1943. године, поред Душана, борило се и његово четворо деце: Душанка – Беба (1925), Стојанка – Дика (1926), Вера (1922) и син Момчило – Момо (1923.)

Душанка, која је тада имала 18 година, била је рањена у ноге и налазила се у познатој Централној болници, која се заједно са главнином партизанских снага повлачила кроз немачки обруч. Негде на Тјентишту, Душанка је лежала на носилима када је угледала свог оца. О Душанкином последњем сусрету са оцем на Тјентишту постоји и следеће сведочанство:

„Meђу тешкм рањеницима налазила се и Душанка Ивковић, ученица 6. разреда гиманзије којој је била пребијена нога. Носили су је неки другови па застали, нису могли даље. Немци су кидисали. Неколико рањеника који су имали оружје препуцавали су се с њима. Утом је наишао отац рањене девојке, Душан Ивовић, учитељ, који је пошао у борбу са своје четворо деце. Знају га сви. Члан је АВНОЈ-а. Борци су се повлачили. Немци су прилазили све ближе. Када је угледала оца, рањена девојка је заврискала и знајући да је он не може носити, тражила је да је убије. Узбуђен и уплашен отац није знао шта да ради. Девојка је молила: „Убиј ме тата, немој ме остављати да ме злостављају“. Душан се ломио. Девојка је упорно молила. Несрећни отац покушавао је да се одвоји од ње, да оде. Девојка је и даље молила а он се ломио. Затим се машио за кубуру и почео да вади револвер. Утом је прискочио комесар чете једног херцеговачког батаљона. „Иди ти друже, напред са осталима ја ћу остати са рањеницом. Видећу шта ћу. Нешто морам учинити. Иди ти само. Мораш ићи“. Душан се окренуо, погледао дете и сломљен зашао у шуму. Комесар је остао, борио се и погинуо. „

„Борци Сутјеске“, Виктор Кучан.

Душанка је убијена 13. јуна 1943. године – вероватно тог истог дана када се последњи пут видела са оцем. Ова муштикла, коју је мој деда користио током рата и битке на Сутјесци, у нашој породици је подсећање на тај страшан дан када су заједно са Душанком непријатељи убили још 1200 партизана и рањеника на Тјентишту.

___

*За више прича из породице Вучетић, скенирајте следећи музејски предмет: