#saonestrane

Музејски предмет: Идеални приказ гроба, Гомилице, 1-3. век.

Дигитални предмет: Пенкало Велише Вучетића

Донатор дигиталног предмета: Милан Вучетић

Белешка донатора:

Мој стриц Велиша Јованов Вучетић* рођен је 1912. године у Вилусима, Црна Гора, где се бавио земљорадњом – калемљењем воћака и пчеларством. По повратку са одслужења војног рока 1936. године постаo je члан КПЈ.

У Другом светском рату, са оцем и братом, учествoвао је у борбама од првог дана Устанка. У марту 1943. године у Четвртој непријатељској офанзиви учествовао је у борби за Коњиц као интендант Пете црногорске пролетерске бригаде. Погинуо је од минобацачке гранате приликом дотурања хране борцима на положај. Имао је 30 година.

Сахрањен је на непознатом месту. Његова мајка и породица нису знали ништа о његовој судбини нити где му је гроб. Десет година касније приликом ексхумације гроба, рођаци су препознали пенкало које је 1930. године Велиши поклонио стриц Новица. По пенкалу су и схватили о чијем гробу је реч.

У пенкалу је још увек било мастила па су рођаци њиме написали дописницу Велишиној мајци Синђи. Јавили су јој да ће Велишине посмртне остаке пренети у Вилусе ради сахране у породичну гробницу у којој је већ почивао његов брат a њен син Миљко који је, са 19 година, погинуо као партизан 1942. године.

Велишино пенкало у мојој породици представља симбол слободе за коју се вреди борити и жртвовати као што су то у Другом светском рату урадили моји стричеви Велиша и Миљко, ђед Јован и сви моји преци који су учествовали у Првом светском рату, Балканским ратовима, Херцеговачком устанку и свим претходним борбама за освајање слободе и одбрану достојанства.

____

*За више прича о породици Вучетић скенирајте следећи музејски предмет: