Драги пријатељи Народног музеја,

Ова година нас је научила много чему. Тако смо и у тренуцима током којих је пажња свих нас усмерена на здравље и бољитак чланова наших породица, пријатеља, колега, комшија заједнички откривали начине на које бисмо вама могли да омогућимо и преко потребне тренутке уживања у богатству и разноликости културног наслеђа.

Као увек присутан и активан унутар заједнице, Народни музеј је настојао да препозна потребе наших грађана и да на најпримеренији начин одговори на њих. Креирајући изложбе у музејским галеријама омогућили смо свим заинтересованим да се непосредно упознају са одабраним делима из наших збирки.  Током јануара су нас у Великој галерији Народног музеја, на изложби Иван Мештровић. Скултуре из збирке Народног музеја у Београду импресионирале скулптуре чувеног вајара. У фебруару 2020. посетиоци Народног музеја су имали прилику да сазнају више о средњовековном новчарству захваљујући изложби Новац и држава – сачувана прича, потом да се сусретну са стваралаштвом Јана Фабра и да уживају у изложби његових раних радова под називом  Празник малих пријатеља. У септембру је приређена ретпроспективна изложба Дамњан на искуствима Дамњана. Радови из Поклон-збирке Драгослава Дамњановића, док смо на самом измаку године посетиоцима представили изузетно значајне цртеже Ивана Радовића.

Народни музеј ће ову годину памтити као годину у којој су нас наши посетиоци, којих је било 56.800, посећивали много ређе него што бисмо ми то желели,  неупоредиво мање него што смо ми посећивали њих захваљујући дигиталним технологијама.

Свесни околности које сви интензивно проживљавамо Музеј се већ 17. марта упутио у госте омогућавајући свим радозналим да из својих домова посете дигиталну изложбу Иван Мештровић. Скулптуре из збирке Народног музеја. За љубитеље изложби приредили смо VR изложбе: Требениште, Влахо Буковац и Паја Јовановић. Слике Балкана које су имале су 104.280 прегледа.

Настојећи да разноврсне садржаје које приређујемо за наше, у том тренутку виртуелне посетиоце, учинимо што доступнијим на веб сајту Народног музеја креирана је страница Виртуели музеј која је динамично ажурирана и употпуњавана новим садржајима. О жељи да се чак и током ванредних околности истражује, учи и ужива сведочи информација да је сајт Народног музеја у протеклој години  забележио 224.752 приступа.

Други важан канал комуникације са нашим пријатељима биле су наше друштвене мреже међу којима су најпосећеније Фејсбук и Инстаграм. Садржаји које смо свакодневно делили са свима вама су на Фејсбуку Народног музеја имали  2.497.228 прегледа, а на Инстаграму 3.721.251 прегледа.

Будући да нас је епидемиолошка ситуација онемогућавала да током организованих стручних вођења упознајемо делове сталне поставке, осмислили смо и остварили 80 видео вођења у којима смо представили познате и мање знане културно-историјске вредности  из Народног музеја.

За млађе љубитеље Музеја који нас у великом броју посећују у оквиру организованих школских посета осмислили смо програм Народни музеј на часу прилагодивши се актуелном моделу онлајн школовања. Почев од октобра 2020.  кустоси Народног музеја су гостовали у 70 онлајн учионица приказујући културна добра која на најсликовитији начин употпуњавају знања из предметне наставе.

Пут до једне изложбе, радионице или публикације јесте веома дуг и испуњен је различитим активностима које често остану  недовољно видљиве. Како бисмо обогатили музејске збирке и како бисмо о праисторији, антици или средњем веку сазнали још понешто, сваке године наши стручњаци реализују систематска археолошка ископавања. Ове године наставили смо да истражујемо палеолитски локалитет Шалитрена пећина,  реализовали смо археолошке пројекте Подриње у средњем веку и средњовековни Купиник, а археолози Народног музеја у Београду учествовали су у бројним заштитним археолошким ископавањима на територији Рапублике Србије.

На откривању и дигитализацији слојевитих докумената и прича које су у њима сачуавне активно раде наше колеге из Одељења за архивску и документарну грађу. Захваљујући прогресивном развоју вештина дигитализације и интерпретације архивске и документарне грађе из године у годину ширимо наша знања о значајним личностима, некада истраживаним локалитетима, уметничко -историјским делима и све сликовитије их делимо са заинтересованима.

Да бисмо културна добра сачували и осигурали да она трају дуже од било кога од нас и како бисмо током сваке посете музеју имали прилику да их сагледамо у њиховој изворној лепоти захвални смо колегама из Одељења за конзервацију и рестаурацију. Један од најзначајнијих рестаураторских пројеката завршених у 2020. години свакако је пројекат рестуарације и припрема за излагање дела Крунисање цара Душана, аутора Паје Јовановића које је због димензија од 6х4m2 представљало прави рестаураторски подухват.

Иако је година за нама била веома изазовна и ограничавајућа, музејске збирке су увећане вредним поклонима и откупима. Збирке Народног музеја су богатије за 19 поклоњених и 6 откупљених уметничко-историјских дела.

Изазови које је 2020. година донела са собом подсетили су нас на значај откривања нових начина захваљујући којима ћемо увек бити у могућности да, уз уметност и културно наслеђе, људске животе учинимо бољим и испуњенијим.

Верујемо да ће година која је пред нама донети нове могућности и многе прилике за посету Народном музеју, али и да ћемо у новим непосредним или виртуелним сусретима, подстакнути искуствима и инспирисани минулим епохама, оплеменити и учинити садржајнијим наше многобројне свакодневице.

 

 

в. д. ДИРЕКТОРА

Бојана Борић-Брешковић