Јанко Шафарик, (1814–1876), лекар, физичар, историчар, музеолог, археолог и нумизматичар, налазио се на челу Народног музеја и библиотеке од  1861. до 1869. Шафарик је заправо активно учествовао и у самом оснивању Народног музеја  1844. године. У изузетно широком научном опусу Шафарика, истиче се његово бављење музеолошком делатношћу. Обезбедио је први самосталан простор за Народни музеј, иницирао прикупљање старина, приредио прву музејску поставку, поставио темеље заштите споменика културе, а и организовао прва археолошка ископавања. Једна од ствари којом је Шафарик задужио Народни музеј јесте израда првих музејских инвентара. Шафарик је још као колекционар врло брижљиво водио евиденцију о сопственој збирци. Она је откупљена за Музеј 1846. године, а попис његове приватне колекције чува се данас у архиву Народног музеја. Уочавамо да су принципи којима се Шафарик руководио приликом пописивања личне збирке примењени и на први званични музејски инвентар,  „Списак ствари Музеуму Србском принадлежећи“ који је, 2. априла 1848. године, поред Јована Стерије Поповића и Стефана М. Грубаревића, потписао и сам Јанко Шафарик. Када је већ дошао на место чувара Музеја, Шафарик почиње да води улазни инвентар „Ствари дошавше у Народни Музеј од 10. јуна 1861. године починјући, куповне или поклоњене“, а саставља и „Списак разног рода старински предмета налазећи се у Народном Музеју при Попечитељству Просвете“. Улазна „књига“, радна верзија инвентара (концепт) као и главни инвентар чувају се данас у архиву Народног музеја. Спискови нису датовани и потписани, али препознајемо Шафариков рукопис.

Као чувар Народног музеја, Шафарик се пре свега посвећује својој највећој страсти нумизматици, и то је прва музејска збирка која је систематски сређена и која је добила свој инвентар. Данас имамо сачувана 4 инвентара: инвентар збирке римског царског новца, чији је наслов: „Списак стари новаца римски из времена Царства римског од Октавијана Августа (год. 31. пре Хр.) до Аркадија и Хонорија (год. 423. после Хр.) налазећи се у Нумизматичној збирки Народног музеума при Попечитељству Просвештенија“; инвентар збирке грчког новца: „Списак стари новаца Староелински и Македонски налазећи се у Народном  музеуму при Попечитељству Просвете“; затим инвентар збирке византијског новца „Списак стари новаца Римско – Византијски налазећи се у Народном музеуму при Попечитељству Просвете“ и најзад инвентар збирке српског средњовековног новца: „Списак стари новаца србски, налазећи се у Народном Музеуму при Попечитељству Просвете“.

Овом приликом представљамо инвентар збирке римског царског новца. Она је, дакле, у том тренутку бројала 2122 примерaка. Иако су описи новца, сходно тадашњој пракси, врло сумарни са малим бројем података и стога их наравно није могуће препознати у данашњој збирци, документ је врло вредан јер сведочи о музеолошкој пракси у другој половини 19. века у Србији.

Инвентар Збирке римског царског новца, Ј. Шафарик

 

 

Драгана Еремић

Прочитајте више