Настанак и почеци европске цивилизације какву данас познајемо тесно су повезани са догађајима на тлу данашње Србије. Према ономе што данас зна наука, на узаном простору Ђердапске клисуре дошло је пре нешто више од 8 хиљада година до првих сусрета између староседелачких рибара и сакупљача и дођоша из Анадолије, који су изгледали другачије и водили сасвим другачији живот. Пре шест година, потврђена је геномски и прва генерација деце рођене у заједничком животу на обалама Дунава. Само који век касније, на територији читаве Србије и Балкана живи већи број неолитских села, чији становници мењају природу око себе и прилагођавају је новом животном стилу, земљорадничком и сточарском. Ископавања 30-их година прошлог века у селу Старчеву крај Панчева открила су по први пут остатке таквог једног важног села, према коме је добила назив и читава култура најранијих Европљана, са средиштем у српском Подунављу и централном Балкану. Веома рано је ова археолошка култура постала светски позната по карактеристичној сликаној грнчарији, на „трпезаријским“ посудама необичних облика и украса. Ови рани европски фармери су, данас то такође знамо, унели и крупне новине у начин одгајања (пре свега исхране) својих беба, што је довело до првог познатог baby boom-а у познатој историји нашег континента. Али, оно што нашу поставку краси, јесте монументална глинена фигурина из Доње Брањевине – Црвенокоса, која се потпуно издваја од свих сличних фигуралних представа из раног неолита, јер носи сасвим лични „печат“ уметника (или уметнице), тј. ПОРТРЕТ неке (данас) безимене младе жене од пре осам хиљада година! Ако желите да доживите и видите узбудљиву причу о народу који је утемељио свет који данас познајемо, добродошли сте у атријуму Народног музеја у суботу, 17. фебруара у 18 сати. Вођење и разговор одржаће археолог, виши кустос Андреј Старовић.