Развој светлости у српској уметности можемо пратити готово од романтизма, у ноћном осветљењу Ђуре Јакшића, преко симболичне светлости историјских композиција Ђорђа Крстића и Стевана Алексића. Паја Јовановић је за потребе Светске изложбе 1900. године расвелтио своју палету, а са појавом импресионизма у Србији, светлост постаје самостални ентитет сликарства. На стручном вођењу ,,Од ноћног осветљења до самосталне реалности светлости“ сараднице Анђеле Петровић имаћете прилику да чујете зашто је светлост толико важна у сликарству, какву све улогу може имати и зашто је било неопходно да се светлост осамостали. Видимо се у Народном музеју Србије 8. јула у 18 часова!