Купачице (На плажи) Саве Шумановића

 

 

У Југословенској збирци Кабинета графике чува се 78 цртежа Саве Шумановића из различитих периода његовог стваралаштва, а по свом уметничком значају, по репрезентативности и монументалности издваја се рад Купачице (На плажи), откупљен из приватног власништва за Народни музеј 1967. године. Цртеж је рађен као студија за истоимену слику из 1929. која је у власништву Галерије Матице српске у Новом Саду.

Ранија Шумановићева фаза из средине 1920-их, тј. времена после његовог другог боравка у Паризу (1925-1928), једним својим сегментом обележена је и цртежима са представама женских актова и полуактова, појединачних или у групи, у једноставнијим или сложенијим композиционим целинама, најчешће пејзажима,  у духу умерене посткубистичке или неокласицистичке лотовске стилизације, што ће касније уметник развити у један другачији, методолошки систематичнији и потпуно заокружен приступ. По лотовски геометризованој мрежи изломљених линија које уоквирују два лежећа женска акта, претпоставља се да је цртеж Купачице урађен најкасније 1928. године. Композиција је класицистичко-пусеновски решена, сугестивна, фигуре скулпторски моделоване, форме су мекше али још увек са кубистичко-сезанистичким остацима с почетка двадесетих година 20. века који се конкретно препознају у грађењу позадине.

Сава Шумановић, Купачице, 1929

Сава Шумановић, Купачице, 1929

Шумановићев каснији период, после дефинитивног повратка из Париза, од 1935 – 1938. на известан начин је обележен и његовом изолацијом од јавности уметничког окружења, боравком у родном Шиду у којем се опорављао после болести, и паралелно, могло би се рећи –фетишистичким посвећењем једној теми, емотивно и психолошки опсесивној серији типских купачица, тзв. Шидијанки, варираној у преко 60 слика и 100 цртежа (у Кабинету графике има око 30 студија). Као заокружен циклус Шидијанке су биле представљене на Шумановићевој самосталној изложби  у Београду 1939. године, што се може сматрати крајем његове потребе за дистанцирањем од спољњег света и истовременим окончањем апсолутне посвећености овој, условно речено, тематској целини.

 

Гордана Станишић, музејски саветник

Прочитајте више