Među izuzetnim postignućima koja je tokom svog osmogodišnjeg boravka u Srbiji učinio Jovan Sterija Popović, bio je i apel državnim nadleštvima koji je raspisao kao Ministar prosvete, da prikupljaju i dostavljaju starine osnivajući tako, davne 1844. godine, kolekciju Muzeuma srpskog.

 

Prepoznavanje značaja prikupljanja i čuvanja značajnih svedočanstva materijalne kulture iz prošlih epoha zajednički je imenitelj svih 175 godina trajanja Narodnog muzeja, a kontinuirano pronalaženje novih saznanja i pristupa, brige i predstavljanja zajedničkog kulturnog nasleđa još je jedna od specifičkosti koje su obeležile dugu prošlost naše najstarije muzejske ustanove.

 

U petak 10. maja 2019. u 13 časova svečano će biti obeležena jubilarna 175. godišnjica od osnivanja prvog državnog muzeja u Srbiji, Narodnog muzeja u Beogradu. Tim povodom će u muzejskom Atrijumu biti otvorena kamerna izložba Petar Ubavkić – dela iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu, simbolično podsećajući da je upravo izložba Ubavkićevih radova bila među prvima koje je za javnost organizovao Narodni muzej, otpočinjući bogatu izložbenu delatnost. Njegov opus sastojao se od približno 80 radova, od kojih je do danas sačuvano tridesetak.

 

Tokom 175 godina Narodni muzej je dvanaest puta menjao mesto boravišta, uvećavao i sistematizovao zbirke, bivao unapređivan mnogim radnim i životnim godinama mnogih poznatih i manje znanih muzealaca, prolazio kroz godine slave i gubitaka, prosperiteta i kriza – neprekinuto trajući.

 

Za mnoge među nama Narodni muzej predstavlja naročit, često ličan i poseban doživljaj. Za nekoga je Muzej  reprezentativno zdanje na Trgu republike, dok neki među nama u Muzeju vide lica i postignuća pregalaca zaštite kulturnog nasleđa. Verovatno najviše ima onih koji Muzej identifikuju kroz najznačajnija kulturna dobra koja su nam okom 175 godina poverena na čuvanje. Narodni muzej tako čine prepoznatljive monumentalne skulpture sa Lepenskog Vira (7. milenijum pre naše ere), vinčanske figurine (6-5. milenijum pre naše ere), kolica iz Dupljaje (16. vek pre naše ere), zlatne maske iz Trebeništa (6. vek pre naše ere), ostava srebrnih posuda iz Jabučja (1. vek naše ere), Beogradska kameja (4. vek), bronzani Portret Konstantina Velikog (4. vek), Miroslavljevo jevanđelje (12. vek), prvi novac kovan u Srbiji kralja Radoslava (13. vek), srednjovekovne freske i ikone iz pravoslavnih manastira i crkava, brojna umetnička dela srpskih i jugoslovenskih autora, poput Steve Todorovića, Đorđa Krstića, Uroša Predića, Paje Jovanovića (19. vek), Nadežde Petrović, Save Šumanovića ili Ivana Meštrovića (20. vek), kao i izvanredna dela umetnika iz evropskih država, poput Karpača, Rubensa, Gvardija, Dega, Renoara, Matisa, Pikasa ili Mondrijana.

 

Zahvaljujući posvećenosti svih aktera koji su, i  nekada i sada, ulagali trud, ljubav i znanje, Narodni muzej je danas stecište ljubitelja umetnosti i prošlosti, tragača za identitetom i uživalaca u lepom. Skrovište od lošeg vremena i teških  vremena, povod za važne susrete sa ljudima i epohama, koji neretko menjaju živote. Narodni muzej je otvoreno mesto druženja, divljenja, zapitanosti, učenja, razmišljanja i rasta.