О збирци

 

Збирка античких и средњовековних епиграфских и анепиграфских споменика обухвата предмете хронолошког распона од 1. до 14. века. Најбројнији међу њима су  римске надгробне стеле, жртвеници, саркофази, натписи са грађевина и миљокази, док из средњовековног периода потиче мањи број споменика.

Почетак формирања колекције камених споменика датиран је још у време оснивања Народног музеју у Београду. Овај редак и разноврстан музејски фонд, најстарији је и највећи те врсте у Србији. Предмети су највећим делом откривени у Београду (Singidunum) и околини, известан број на локалитетима на Космају, у Костолцу (Viminacium), у Сремској Митровици (Sirmium) и на другим налазиштима у Србији, а поједини су донети из Македоније и Албаније.

Римски епиграфски споменици, натписи на латинском и грчком језику сведоче о становништву, друштвеној хијерархији, занимањима људи у цивилној и војној служби, о њиховој религији и култовима, присуству и распореду појединих војних јединица, постојању јавних грађевина и путева и допуњавају сазнања о историји и уметности у римском периоду на тлу Србије.  Они су јавни и приватни, надгробни и заветни.

Два ћирилична натписа издвајају се међу сведочанствима из средњовековног периода. Темнићки из XI века, откривен у околини Варварина, један је од најстаријих споменика старословенске писмености са територије Србије писан ћирилицом.  Други је сачуван на надгробној плочи кнеза Балдовина из прве половине XIV века, откривенoj у цркви св. Николе у Врању.

Данас је највећи део римских споменика Збирке, у саставу сталне поставке Народног музеја, изложен у лапидаријуму у Великом барутном магацину (Београдска тврђава, Доњи град), поједини су у Сахат капији и на отвореном простору (Београдска тврђава, Горњи град), а мањи број је презентован у самом Музеју.

 

Кустос: мр Веселинка Нинковић, музејски саветник

v.ninkovic@narodnimuzej.rs

Прочитајте више