Spomeničke skulpture Jovana Kratohvila, kako one izvedene u Donjoj Trnavi, Zemunu, na Avali i Sansepolkru, tako i predlog spomenika Marksu i Engelsu za istoimeni trg u Beogradu, zbog svojih ikonografskih i idejno-programskih rešenja predstavljaju važne primere konceptualizovanja ideje herojstva, žrtve i tragedije, konstruisanja postrevolucionarne kulture sećanja i sistema vrednosti socijalističkog društva. Takođe, one zbog svojih formalnih rešenja daju informativan uvid u razvoj i promene Kratohvilovog oblikovnog pristupa i umetničkih iskaza u periodu od druge polovine četrdesetih do početka sedamdesetih godina 20. veka zbog čega se mogu razmatrati i kao paradigmatski primeri različitih faza skulptorsko-formalnih istraživanja.

Predavanje je OTKAZANO.