U utorak 17. decembra u 19 časova u Narodnom muzeju biće otvorena izložba Ivan Meštrović (1883-1962) Skulpture iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Tokom decembra i januara posetioci Narodnog muzeja će imati priliku da posete i uživaju u postavci koju čini četrdeset skulptura najistaknutijeg jugoslovenskog vajara. Sve skulpture izložene u Velikoj galeriji na drugom spratu centralnog muzejskog zdanja, potiču iz kolekcije Narodnog muzeja u kojem se čuva ukupno osamdeset radova Ivana Meštrovića, vajara čija je umetnička slava daleko prevazišla granice Jugoslavije, osnovane 1918. godine kao državne zajednice Srba, Hrvata i Slovenaca, a u čijem je formiranju i sam Meštrović aktivno učestvovao. Najveći broj izloženih vajarskih ostvarenja, uglavnom nastalih pre Prvog svetskog rata, čine tzv. Vidovdanski fragmenti. Skulpture izvajane za nerealizovanu monumentalnu arhitektonsko-skulptorsku celinu Vidovdanski hram, stvorene su u periodu burnih istorijskih dešavanja, obeleženom umetnikovom privrženošću ideji kulturnog i političkog jedinstva i oslobođenju južnoslovenskih naroda. Izložene skulpture su najvećim delom nastale između 1908. i 1910. godine, dok je drvena maketa Vidovdanskog hrama, koja se danas čuva u Narodnom muzeju u Kruševcu napravljena 1912. godine.

Zahvaljujući međumuzejskoj saradnji, a za potrebe tekuće izložbe maketa je doneta u Beograd. Radovi iz ovog ciklusa su od samog nastanka privlačili izuzetnu pažnju na svim izložbama na kojima su izlagani: 1910 u Beču i Zagrebu, zatim u Rimu, u Paviljonu Kraljevine Srbije, 1911, potom u okviru Bijenala u Veneciji 1914, i ratne 1915. u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu. Meštrovićevi radovi se nisu isticali samo po svojim umetničkim vrednostima, već i po svojoj angažovanosti. Simboli oslobodilačkih težnji jugoslovenskih naroda, oličenii su kroz gloriozne predstave najvećih junaka iz bogate riznice srpskog narodnog stvaralaštva, poput Kraljevića Marka, Miloša Obilića, Srđe Zlopogleđe. Pored vajarskih ostvarenja iz Vidovdanskog ciklusa i još nekoliko radova sa istorijskom tematikom, u Muzeju se čuva i dvadesetak portreta značajnih poslenika iz sfere političkog i kulturnog života sa kojima se Meštrović često susretao, članova porodice i drugih ličnosti. Vajarska ostvarenja Ivana Meštrovića iz zbirke Narodnog muzeja predstavljaju značajnu celinu koja svedoči o ranijem periodu njegovog stvaralaštva povezanog sa delom opusa inspirisanog tragedijom i herojstvom junaka opevanih u srpskoj narodnoj poeziji. Ove skulpture su rađene u širokom rasponu stilskih osobenosti, od realizma, preko reminiscencija na antičku plastiku, zatim punih, napetih, nekad barokno energizovanih, ekspresivnih vitalnih formi, kao i radova sa izraženom secesijskom stilizacijom.

Pored skulptura koje imaju angažovani karakter izveo je i niz portreta ličnosti koje su obeležile prve decenije 20. veka u različitim sferama života, poput Kralja Petra, Nikole Pašića, Milenka Vesnića, Jovana Dučića i drugih, tako da ovaj deo Meštrovićevog bogatog i raznovrsnog stvaralaštva, koji se čuva u zbirci Narodnog muzeja, u okviru kojeg je i nekoliko remek-dela jugoslovenske skulpture, danas predstavlja svedočanstvo o jednom vremenu, o njegovim estetskim i političkim idejama i idealima. Posetioci Narodnog muzeja će tokom trajanja izložbe, čiji je autor muzejski savetnik Vera Grujić, utorkom u 12 i subotom u 17 časova moći da prisustvuju stručnim vođenjima kroz izložbu skulptura Ivana Meštrovića, uz mogućnost najave grupnih poseta sa vođenjem na adresu edukacija@narodnimuzej.rs. U okviru pratećih programa izložbe posetioce očekuju i tematska predavanja i radionice za najmlađu muzejsku publiku, kojima ćemo, verujemo, omogućiti zainteresovanima da se na različite načine upoznaju sa značajnom celinom impozantnog opusa Ivana Meštrovića.

 

Prateći programi izložbe:

   26.decembar 2019. u 18 časova

Vera Grujić, autorka izložbe vodi posetioce kroz postavku izložbe Ivan Meštrović (1883-1962). Skulpture iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu

 

Predavanja:

Marko Stojanović i Ivan Stanojev

Arhitektura i skulptura Ivana Meštrovića – studija slučaja Vidovdanski hram

9. januara 2020. u 18 časova

Ivan Meštrović je po vokaciji bio vajar, ali je njegovo umetničko angažovanje daleko prevazilazilo okvire skulptoralnog stvaralaštva. U arhitektonsko-skulptoralnoj kompoziciji Vidovdanskog hrama, najznačajnijem Meštrovićevom nerealizovanom delu, sublimirani su najznačajniji istorijsko-mitološki motivi, koji će uticati na kasniju izgradnju jugoslovenskog identiteta ujedinjenih naroda. Predavanje u atrijumu Narodnog muzeja će održati istoričar umetnosti Marko Stojanović, i arhitekta Ivan Stanojev.

 

Dr um. Zoran Kuzmanović

Kao vajar sa vajarom. O radu na javnim spomenicima Ivana Meštrovića

16. januara 2020. u 18 časova

O Meštroviću iz ugla vajara posetioci Narodnog muzeja slušaće u okviru predavanja dr um. Zorana Kuzmanovića. Biće reči o aktuelnim konzervatorsko-restauratorskim radovima na skulpturi beogradskog Pobenika, koji se izvode od oktobra 2019. godine, o toku predviđenih radova i izazovima na koje je Zoran Kuzmanović naišao u praksi. Zainteresovanima će biti predstavljen i završeni rad na Spomeniku zahvalnosti Francuskoj, Ivana Meštrovića. O iskustvima u bavljenju Meštrovićevom skulpturom, o tehnologiji kojom se Meštrović služio pre jednog veka i savremenim konzervatorskim mogućnostima, posetioci Narodnog muzeja moći će da saznaju u neposrednom susretu sa stručnjakom.

 

 

Dr Igor Borozan

Ivan Meštrović: između autonomije i ideologije

23.januara 2020. u 18 časova

 Dr Igor Borozan, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu govoriće o kompleksnom delu Ivana Meštrovića, koje je u svom istorijskom okviru bilo je predmet kontinuirane kritike. Umetnik koji je zastupao moderni sesecijski izraz, ali i arhetipski monumentalizam oblika i sadržaja, definisao je umetničke forme i ideološke normative u periodu pred Veliki rat, i pogotovo u međuratnom periodu. Neprikosnoveni državni umetnik, ali i ingeniozni vajar našao se u procepu binarnog viđenja kritike o nepomirljivosti forme (umetničke autonomije) i sadržaja (ideološkog narativa).

 

Dr Čedomir Antić

Jugoslovenstvo na početku 20. veka

30.januara 2020.  u 18 časova

Široko rasprostranjena ideja jugoslovenstva, snažno je prožimala prostore Balkana u godinama koje su prethpodile osnivanju zajedničke države južnih Slovena. O ovom fenomenu i istorijskom kontekstu u okviru kojeg živi i deluje Ivan Meštrović, dok stvara skulpture za Vidovdanski hram govoriće istoričar dr Čedomir Antić, vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

 

Vođenja kroz postavku:

Redovni termini za vođenja kroz postavku tokom trajanja izložbe za koja nija potrebno najaviti dolazak

utorkom u 12

subotom u 17

 

Najava grupne posete sa vođenjem kroz izložbu skulptura Ivana Meštrovića na edukacija@narodnimuzej.rs (od 10 do 40 osoba)

 

Radionionice za decu u okviru izložbe:

 

Hrabri beogradski Pobednik

Radionica za decu uzrasta od 4 do 7 godina

  1. decembar u 16 časova

 

Tokom radionice deca će se upoznati sa najpoznatijim skulpturama Ivana Meštovića, a potom potražiti inspiraciju za stvaranje skulptura od različitih materijala. Kroz pokret i muziku, učesnici će svojim telima ispuniti muzejski izložbeni prostor. Prijavljivanje učesnika obavezno je na adresu radionice@narodnimuzej.rs

 

 

Mali vajar

Radionica za decu uzrasta od 7 do 10 godina

  1. decembar u 13 časova

 

Učesnici radionice upoznaće se sa likom i delom Ivana Meštrovića jednog od najznačajnijih vajara XX veka. Tokom radionice učesnici će moći, da inspiirisani Meštrovićevim skulpturama korišćenjem gline i stručnim savetima vajara, naprave svoju skulpturu. Prijavljivanje učesnika obavezno je na adresu radionice@narodnimuzej.rs

 

 

 

Junaci Kosovskog ciklusa

Radionica za decu uzrasta od 7 do 10 godina

  1. januar u 13 časova

 

Jedinstvena mogućnost upoznavanja sa predstavama srpskih srednjovekovnih junaka onakvim kakvim ih je video Ivan Meštrović, ali i kakve ih znamo iz opisa koji su nam dostupni u okviru epske poezije. Prijavljivanje učesnika obavezno je na adresu radionice@narodnimuzej.rs

 

 

Kad je Marko četovao

Radionica za decu uzrasta od 7 do 10 godina

  1. januar u 18 časova

 

Kada u čuvenom stihu majka Kraljevića Marka govori svom sinu: “ostavi se Marko četovanja jer zlo dobra doneti ne može“ na šta ona zapravo misli? Na ovoj radionici ćemo otkrivati ko je zaista bio Marko Kraljević, zbog čega je on doživljavan kao junak i najzad, kako se u umetnosti predstavljaju junaci. Naš zadatak će biti da napravimo strip o Markovim dogodovštinama ilustrujući one stihove u kojima je on neustrašiv junak čiji se hrabrost i snaga preuveličavaju. Prijavljivanje učesnika obavezno je na adresu radionice@narodnimuzej.rs

 

 

 

Dobar dan, gospodine Meštroviću

Radionica za decu uzrasta od 4 do 7 godina

  1. januar u 16 časova

 

Radionica Dobar dan gospodine Meštroviću posvećena je najmlađoj publici Narodnog muzeja. Tokom radionice deca će imati priliku da posete izložbu Ivana Meštrovića gde će se upoznati sa njegovim skulpturama iz zbirke našeg muzeja. Učesnici će od modela u neobičnim pozama, preko skica, izvajati skulpture od neobičnih materijala, a zatim kroz igre pokreta svoje skulpture oživeti. Prijavljivanje učesnika obavezno je na adresu radionice@narodnimuzej.rs

 

 

I ja sam vajar, upoznajmo Meštrovića

Radionica za decu uzrasta od 7 do 10 godina

  1. februar u 13 časova

 

Upoznavanje sa izložbom skulptura Ivana Meštrovića u društvu vršnjaka i kustosa. Učićemo igrajući se kviza i stvarati svoje skulpture inspirisani velikim Ivanom Meštrovićem. Prijavljivanje učesnika obavezno je na adresu radionice@narodnimuzej.rs