Формирање фонда

Народни музеј је основао Југословенску галерију (1904) да би из ње убрзо издвојио и језгро Збирке југословенског сликарства 20. века. Она је у почетку чувала врло мало слика најугледнијих уметника из Србије, Хрватске и Словеније, најпре учесника Прве југословенске уметничке изложбе, затим и оних који су излагали на престижним ликовним смотрама у Београду. Тако су са пролећних изложби редовно откупљивани радови уметника из свих крајева тадашње Краљевине Југославије, са жељом да се региструју актуелни правци и покрети, уједно и корифеји који су стваралаштвом обележили своје време. Збирка је знатно обогаћена после Другог светског рата када су изузетно вредна дела уступила министарства и државне установе. Осим редовним откупом, многа драгоцена остварења стигла  су као поклон појединих власника и аутора.

Уметнички правци и аутори

Збирка сада чува 2,927 уља, темпера, гвашева и акварела. Она пружа одличан преглед матичних токова у Србији и некадашњој Југославији почевши од импресионизма, симболизма, сецесије, експресионизма и фовизма, преко посткубизма и новог реализма треће деценије, затим колористичког експресионизма, поетског реализма, интимизма, надреализма и социјалне уметности током четврте деценије, до модернизма педесетих, Децембарске групе, Медиале, апстракције, енформела, новог знака, нове фигурције и других битних појава у другој половини прошлог века.

Од преко петстотина аутора, истичемо имена само неких од доајена: Марко Мурат, Риста Вукановић, Леон Коен, Надежда Петровић, Иван Грохар, Јосип Рачић, Рихард Јакопич, Коста Миличевић, Милан Миловановић, Перо Почек, Мирко Рачки, Малиша Глишић, Мирослав Краљевић, Емануел Видовић, Моша Пијаде, Бета Вукановић, Иван Радовић, Сава Шумановић, Тоне Краљ, Марјан Трепше, Живорад Настасијевић, Васа Поморишац, Зора Петровић,  Јован Бијелић, Вилко Гецан, Петар Добровић, Марино Тартаља, Јурај Планчић, Омер Мујаџић, Мило Милуновић, Марко Челебоновић, Миливој Узелац, Никола Мартиноски, Игњат Јоб, Гојмир Антон Кос, Иван Табаковић, Недељко Гвозденовић, Франце Краљ, Лазар Личеноски, Владимир Бецић, Ђорђе Андрејевић Кун, Милан Коњовић, Стојан Аралица, Пеђа Милосављевић, Коста Хакман, Љубица Цуца Сокић, Петар Лубарда, Милена Павловић Барили (Барилли), Божа Илић, Оскар Херман, Лазар Вујаклија, Александар Томашевић, Леонид Шејка, Милош Бајић, Младен Србиновић, Синиша Вуковић, Стојан Ћелић, Бранко Миљуш, Живојин – Жика Турински, Драгош Калајић, Јулије Книфер, Мића Поповић, Миодраг Вујачић Мирски, Радомир Рељић и Бата Михаиловић.

Њихова ремек-дела и антологијска остварења ушла су у историје уметности и значајне прегледе сликарства у Југославији, а као знамења опуса и времена често су репродукована на корицама монографија и каталога. Већина се излаже у сталној поставци и потврђује да је Народни музеј по сабраном благу најраскошнија уметничка ризница Србије.

Кустос:  Гордана Станишић, музејски саветник

g.stanisic@narodnimuzej.rs

Прочитајте више