U okviru stalne postavke Narodnog muzeja, postoje dinamični segmenti u kojima se izlažu radovi na papiru koji se smenjuju nakon nekoliko meseci. U utorak, 19. marta u 13 časova se na prvom spratu izložbenog prostora Narodnog muzeja otvara nova postavka Nizozemska grafika iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu.
U okviru kabineta grafike Narodnog muzeja čuva se 200 radova nizozemskih umetnika nastalih u periodu od početka XVI, završno sa prvim decenijama XVIII veka. Ovom prilikom biće izloženo 96 radova po izboru dr Dragane Kovačić, kustoskinje Zbirke crteža i grafika stranih autora u Narodnom muzeju.
Umetnost grafike je tokom šesnaestog veka postala jedno od glavnih uporišta nizozemske kulture. Razvoj grafike je u Zapadnoj i Severnoj Evropi tekao nezavisno u odnosu na druge likovne grane, a temeljio se na iskustvima grafičke produkcije i njene društvene funkcije koja se formirala u poslednjim decenijama petnaestog veka. Grafički list postaje umetnički predmet osobene estetike koju uspostavljaju Markantonio Rajmondi i Albreht Direr. Njihov, nešto mlađi savremenik, Nizozemac Lukas van Lejden, umetnički se obrazovao u mediju grafike. Van Lejdenova umetnost je bila zasnovana na humanizmu, slobodnoj interpretaciji tema, originalnosti, inovacijama i stalnim istraživanjima u graverstvu, kao i na perfekcionizmu izvedbe i štampe, zbog čega je postao jedan od vodećih grafičara svoga doba. Sa Van Lejdenom je nizozemska grafika stekla međunarodnu reputaciju, a znatno je uticao i na sledeće generacije svojih sunarodnika, pre svega Hendrika Holcijusa, Žaka de Hejna II i Rembranta.
U oblasti između reka Meze, Šelde i Rajne, od XV do XVIII veka, razvila se specifična kultura, utemeljena na kasnom srednjem veku i razvijenim gradovima, poput Briža i Genta, gde se već u XIII veku formirala građanska kultura i način života sa jakim esnafskim udruženjima bankara i trgovaca, koja pariraju moći vladara i koji imaju svoj ukus i potrebe za umetnošću. Ova kultura je u periodu od XVI do XVIII veka izrodila osobenu umetnost, kao plod izuzetno živih društvenih aktivnosti, sa velikim prometom ljudi, robe i umetnosti. U XVI veku je posebno značajan centar bio Antverpen. Ljudi su se kretali i migrirali iz mnogih razloga: zbog ratova, ekonomskih faktora, vođeni znatiželjom za umetnošću humanističko-renesansnih ideja koje su tražili u Italiji, a kretali su se unurat ove oblasti i prema Italiji, Francuskoj, Engleskoj, kao i Nemačkoj, što je bio ambijent i preduslov ovako raznovrsne i bogate umetničke produkcije.
Nizozemske grafike iz Narodnog muzeja su nabavljane najvećim delom iz otkupa posle 1945. godine. Najveća je bila kolekcija Jelene Stefanović-Sakelarides, zatim Zvonka Svitličića, dr Henriha Lederera i drugih.